Post by 6sic6 on Dec 6, 2009 19:23:35 GMT 1
Г 98-Карабин
Г 98 се налазила у наоружању немачког пешадије у августу 1914., и то једнако у јединицама прве линије, као и у већем делу резервног састава. Међутим, додатна опскрба била је слаба, посебно након мобилизације, због чега је немачко пешадија било веома шаролико наоружано, укључујући и раније развијене модификације пушке Г 88 (Г 88 С, Г 88/05 и Г 88/ИИИ).
Ту треба прибројити и извјесне количине руских пешачких пушака система Моссин - Нагант, до којих се дошло непосредним заробљавања, односно заплена након боја. Међутим, немачка ратна производња убрзо је консолидована, укључујући све већи број мањих коопераната, попут Сцхиллинг унд Хаенел-а из Сухл-а. Уосталом, сви мали погони у околини Сухл, аи другде по Немачкој,
били су укључени у производњу Г 98, као и другог оружја.
Већ након неколико месеци надомјештен је потребном количином Г 98 количина модификованих верзија Г 88. Г 88 су повучене и предате на употребу у Ландсуехр.
Током рата на Г 98 је обављено неколико преправке механичког деловања, а такође је уведено и ново стрељиво под ознаком СМК (Спитзгесцхосс мит Керн). Нови је метак уведен у марту 1915., а био је намењен снајперима. Зрно метка новог имало је шиљати врх и оцјелну језгру ради боље пенетрације у циљ, а за Г 98 у општој пјешачкој употреби нови се метак примењивао све док се није испоставило да је израда тог метка прескупа, а да би се тим стрјељивом снабдевали обични војници.
Развијено је и неколико нових облика нишанских справа: помоћна мушица (Хилфскорне) била је намењена смањивању удаљености гађања са 400 на 100 метара, затим протузракопловни нишанске уређај и перископски уређај за гађање из рова. Развијен је и свијетлећи нишан за ноћно гађање, препарирано луминисцентним радиом. Иако је, за разлику од других овде поменутих, имао стварну практичну вредност, јединице су га нерадо примале.
Г 98 се налазила у наоружању немачког пешадије у августу 1914., и то једнако у јединицама прве линије, као и у већем делу резервног састава. Међутим, додатна опскрба била је слаба, посебно након мобилизације, због чега је немачко пешадија било веома шаролико наоружано, укључујући и раније развијене модификације пушке Г 88 (Г 88 С, Г 88/05 и Г 88/ИИИ).
Ту треба прибројити и извјесне количине руских пешачких пушака система Моссин - Нагант, до којих се дошло непосредним заробљавања, односно заплена након боја. Међутим, немачка ратна производња убрзо је консолидована, укључујући све већи број мањих коопераната, попут Сцхиллинг унд Хаенел-а из Сухл-а. Уосталом, сви мали погони у околини Сухл, аи другде по Немачкој,
били су укључени у производњу Г 98, као и другог оружја.
Већ након неколико месеци надомјештен је потребном количином Г 98 количина модификованих верзија Г 88. Г 88 су повучене и предате на употребу у Ландсуехр.
Током рата на Г 98 је обављено неколико преправке механичког деловања, а такође је уведено и ново стрељиво под ознаком СМК (Спитзгесцхосс мит Керн). Нови је метак уведен у марту 1915., а био је намењен снајперима. Зрно метка новог имало је шиљати врх и оцјелну језгру ради боље пенетрације у циљ, а за Г 98 у општој пјешачкој употреби нови се метак примењивао све док се није испоставило да је израда тог метка прескупа, а да би се тим стрјељивом снабдевали обични војници.
Развијено је и неколико нових облика нишанских справа: помоћна мушица (Хилфскорне) била је намењена смањивању удаљености гађања са 400 на 100 метара, затим протузракопловни нишанске уређај и перископски уређај за гађање из рова. Развијен је и свијетлећи нишан за ноћно гађање, препарирано луминисцентним радиом. Иако је, за разлику од других овде поменутих, имао стварну практичну вредност, јединице су га нерадо примале.